Sistem nije kada direktor mora da odlučuje o svemu.
Sistem nije kada se za svaku sitnicu čeka jedan čovek.
Sistem nije kada operater sam bira šta će sledeće da radi iz plana.
Sistem nije kada proizvodnja pravi zalihe “za svaki slučaj”.
Sistem nije kada svaki rukovodilac postaje problem čim ode na godišnji odmor.
Sistem nije kada sastanci počinju svaki dan u drugo vreme ili tek kada ih direktor zakaže.
Sistem nije kada informacije ne idu jasno od shopfloor-a do menadžmenta i nazad.
Sistem nije kada rukovodioci samo prenose problem, a ne dolaze sa više predloga rešenja.
Sistem nije kada direktor radi posao HR-a, planera, proizvodnje i održavanja istovremeno.
Sistem nije kada firma mora spolja da kupuje rukovodioce zato što godinama nije razvijala svoje ljude.
Sistem nije kada se izveštaji šalju mejlom, čuvaju po desktopovima zaposlenih i kada svako ima svoju verziju istog fajla.
Sistem nije kada server firme nema logiku usklađenu sa organizacijom i procesima.
Sistem nije kada se sistematizacija radnih mesta pravi samo zbog forme, a nema veze sa dugoročnim planom razvoja firme i poslovnom strategijom.
To nije sistem.
To je improvizacija koja traje dovoljno dugo da je ljudi počnu zvati “način rada firme”.
Pravi sistem postoji tek kada firma može stabilno da funkcioniše bez svakodnevnog oslanjanja na jednog čoveka, stalnog gašenja požara i improvizacije.
Kada proces funkcioniše jasno, predvidivo i isto bez obzira ko je trenutno u smeni, kancelariji ili na godišnjem odmoru, i da li vodi rukovodilac ili njegov zamenik.
Tu počinje ozbiljna organizacija.
