TekstoviArticles
-
Jedna od skupljih grešaka u firmi je kada vlasnik najboljeg operativca unapredi u šefa samo zato što je dobar u poslu.
Prevucite slike levo i desno. To što čovek zna mašinu, proces, kupca, materijal ili normu ne znači da zna da vodi ljude. Još je gore kada se na rukovodeće mesto postavi neko ko je “dobar sa šefom”, ali nema autoritet, kriterijume i sposobnost da drži smenu. Tada firma izgubi dve stvari odjednom: dobrog radnika iz…
-
U svakoj firmi ljudi vrlo brzo vide ko stvarno nosi posao, a ko se samo provlači kroz smenu.
Prevucite slike levo i desno. Najopasnije je kada to vidi i rukovodilac, ali se pravi da ne vidi. Tada problem više nije u neradniku. Tada problem postaje sistem koji poručuje najboljima da su budale što se trude. Dobar radnik može da izdrži težak posao. Može da izdrži pritisak, rokove, kvarove, hitne isporuke i loš dan.…
-
„Niko neće da radi.“ To često čujem od vlasnika firmi.
Nekad je rečenica tačna samo delimično. Ljudi stvarno neće da rade bilo gde, za bilo kakve uslove i u bilo kakvom sistemu. Ali to nije isto što i „niko neće da radi“. Jer da niko neće da radi, ne bi kod konkurencije ljudi čekali poziv. Problem nije uvek plata. Plata jeste važna, ali nije jedino…
-
Najbolji radnik nije otišao kada je dao otkaz. Otišao je mnogo ranije, kada je prestao da predlaže.
Otkaz je samo papir. Prava odluka se često donese mesecima pre toga, dok firma još misli da je sve pod kontrolom. To je radnik koji vidi da alat nije na mestu, da se za svaku sitnicu pita ista osoba, da se materijal traži po pogonu, da se isti problem rešava svakog petka, da se kvar…
-
Dobar radnik ne mora da da otkaz da biste znali da je već odustao.
Nekada i dalje dolazi na posao, radi smenu, javlja se rukovodiocu i završava ono što mora. Spolja sve izgleda mirno, ali se unutra nešto već prelomilo. Prvi znak je kada prestane da prijavljuje sitne probleme. To je čovek koji je ranije prvi govorio da alat nije na mestu, da materijal kasni, da mašina čudno radi…
-
Najbolji radnici ne odlaze zato što imaju slabu radnu naviku. Odlaze kada shvate da se u firmi ništa neće promeniti.
To su najčešće ljudi koji prvi vide da proces puca, da se isti zastoj ponavlja, da materijal kasni, da se alat traži, da plan nema veze sa realnim stanjem i da se svake nedelje priča o istom problemu. Takav radnik obično ne ćuti odmah. Prvo kaže. Onda predloži. Onda još jednom objasni. Nekad i tri…
-
Najopasnija rečenica u firmi nije: „Dajem otkaz.“ Najopasnija rečenica je: „Nema veze, ništa se ovde neće promeniti.“
Kada dobar radnik to kaže, on se više ne bori sa problemom. On se pomirio sa tim da problem ostaje. To se ne desi odjednom. Pre toga je neko prijavljivao da se materijal čeka. Da se isti kvar ponavlja. Da radno mesto nije sređeno. Da se plan menja usred dana. Da informacije kasne. Da jedan…
-
Svako može da pokrene proizvodnju. Mnogo manje ljudi zna da napravi sistem koji će tu proizvodnju voditi stabilno
To je razlika koju mnogi vlasnici ne vide odmah. Kada čuju cenu ozbiljnog rada na sistemu, prva reakcija je često: „Skupo je.“ Razumem tu reakciju. Ali problem je što se tada ne poredi cena sistema sa cenom haosa. Poredi se cena konsultanta sa platom nekoga ko “vodi proizvodnju”.A u praksi sam viđao svašta. Direktor proizvodnje…
-
Imao sam više situacija gde vlasnik traži nekoga da mu „vodi proizvodnju“.
Kada čuje cenu ozbiljnog rada na sistemu, odmah mu deluje skupo. Kaže: „Našao sam ja čoveka koji će to da vodi.“ I najčešće nađe jeftiniju varijantu. Nekoga pred penziju. Nekoga ko je godinama radio „po starom“. Nekoga ko zna da viče, da trči kroz pogon, da popravlja mašinu, da pritisne ljude, ali ne zna da…
-
Ako u kancelariji u 17h svi rade kao da je podne, problem možda nije u količini posla.
Problem je često u načinu na koji je posao organizovan tokom celog dana. Plan se menja, informacije kasne, odluke stoje, prioriteti se prebacuju sa jednog na drugi zadatak, a na kraju dana se od ljudi očekuje da sve to nadoknade svojim slobodnim vremenom. Najgore je kada prekovremeni rad postane toliko normalan da ljudi više i…