Danas mnoge firme misle da je Lean vizuelna tabla na zidu, par grafikona, gomila statistike, 5S slike i nekoliko sastanaka nedeljno

Prekopira se neka tabela iz automobilske industrije, ubace se KPI-evi koje niko ne koristi i firma kaže: “uvodimo Lean”.

A u realnosti, ti podaci su mrtvi i vode se pro forme. Excel tabele služe kao Word forme; imaju isti upis kao i na papiru. Rezultati se ne sumiraju, nisu uživo, ne vode nikuda. Onda dođu eksperti i prosipaju LEAN prezentacije iz automobilske industrije, a firmini inženjeri ne znaju da upišu datum u Excel kako treba.

Kapacitet firme i tih ljudi niko ne gleda. Niko ne računa šta se sa ovim ljudima i ovom opremom zaista može uraditi i koji nivo unapređenja je optimalan. Ne možeš auto iz osamdesetih opremiti hibridnim motorom i očekivati da vozi.

I onda zaposle “Lean menadžera”. Ali bez stvarne podrške da menja proces. Postoji više kao trend i ukras organizacije, nego kao neko ko treba da unapredi sistem. Jer “on ne zna bolje od nas proizvodnju” i “to kod nas ne može”.

I zato sve ostane isto.

Najveća greška je što mnogi pokušavaju da kopiraju Toyota alate, a da nikada nisu razumeli način razmišljanja iza njih.

Lean nije skup alata. Lean je način posmatranja procesa i način razmišljanja. To je trenutak kada neko stvarno siđe u proizvodnju, pretvori se u oči ljudi koji učestvuju u procesu; tada iz njihove glave prati tok, traži gubitke i unapređenja, sluša njihove probleme i predloge. I tako počne da vidi gde firma svakodnevno gubi vreme i novac. Ne iz kancelarije. Ne kroz PowerPoint i suvoparne tabele devijacija. Nego kroz realan proces. Korak po korak.

Zato ozbiljno unapređenje poslovanja ne kreće od table. Kreće od toga da firma konačno bude spremna da vidi istinu o sopstvenom procesu.

Tu prestaje gluma oko Lean-a. I počinje ozbiljan rad.