Kad firma svaki dan kasni sa isporukama, staje proizvodnja, često se menja plan u toku dana, jure se rokovi i gase se požari, najlakše je reći:
– Radnici nisu dovoljno odgovorni.
– Šef smene nije dovoljno “jak” da “stisne”.
– Operateri nisu dovoljno brzi.
To zvuči jednostavno i logično, ali nije istina. To je lak izlaz i put manjeg otpora, jer ljudski mozak će pre okriviti čoveka nego sistem.
– Ako radnik traži alat 30 sekundi deset puta u smeni, nije problem radnik.
– Ako mašina stane jer niko nije rešio osnovno održavanje, nije problem operater.
– Ako plan iz kancelarije nema veze sa realnim kapacitetom linije i kaže samo: danas radimo model A, pa kad završimo prelazi se na model B, bez ijedne brojke koliko treba da se uradi do 10 h, nije problem operatera.
To je problem sistema koji ne ume da pokaže istinu, zato što je postavljen da gleda u čoveka, a ne u proces.
Loše firme imaju jednu zajedničku bolest: mikromenadžment koji razara produktivnost i moral:
– Kad god nešto pukne, prvo traže krivca, umesto da timski traže koren uzroka. Jer sistem je tako postavljen da se bez direktora ne sme ništa.
– Ne traže gde je proces bio slab i gde je sistem zakazao.
– Hijerarhija se preskače u oba smera. Direktor zove direktno operatera da reši problem, a operateri zovu direktora jer nemaju plan. Menadžment ne preduzima ništa sam i čeka odobrenje.
– Ne traže rešenje da se problem više nikada ne ponovi. Ni na isti, ni na sličan način.
I onda dobiju isto sutra. Pa opet isto. Pa opet isto. Video sam to mnogo puta:
– Direktor misli da je problem disciplina.
– Rukovodilac viče da ljudi moraju brže.
– Planiranje gura količine koje nisu u okvirima realnih kapaciteta proizvodne linije.
– Operater ćuti, snalazi se kako zna i gubi vreme na stvari koje niko iz kancelarije ne vidi.
Na kraju svi gledaju u čoveka pored mašine. A problem nije nastao pored mašine. Problem je nastao mnogo ranije:
– U lošem vođenju.
– U lošem planu.
– U nedostatku interakcije sa operaterima. Da li je njih neko uopšte pitao za mišljenje? Njih koji su jedini 8 h pored mašine i konstantno u procesu.
– U loše postavljenim pravilima i normama.
– U tome što se firma više bavi opravdanjima nego istinom.
Stabilna proizvodnja ne nastaje kad pritisneš ljude. Promena na bolje počinje od sistema, a ne od radnika. I od menadžmenta koji konačno prestane da ih krivi.
Tu već kreće ozbiljna priča.