Kad god uฤem u proizvodnju, prvo ลกto vidim nisu loลกi radnici.
Prvo vidim gde novac curi svaki dan.
I to na potpuno oฤiglednim mestima.
Poฤetak smene. Ne kreฤe se na vreme. Ne zato ลกto radnik neฤe, nego zato ลกto mu menadลพment nije obezbedio uslove da moลพe.
ฤekanje materijala. Radnik stoji pored maลกine. Viljuลกkar nije stigao. Dostavljaฤ kasni. Svi pritiskaju operatera da ubrza, a najveฤi gubitak je nastao izmeฤu dve operacije.
Kretanje. Radnik ide po alat. Pa po materijal. Pa se vraฤa. Pa opet ide. Na kraju smene preลกao je kilometre, a firma od toga nema ni dinar viลกe.
ล kart pored maลกine. Gomila raste. Niko ne zna taฤno koliko. Niko ne zna taฤnu cenu. Samo se slegne ramenima i kaลพe: takav je proces.
Neiskoriลกฤen kapacitet. Maลกina stoji. Nije pokvarena. Samo nema ลกta da radi. Ili nema ko da je pusti. Ili ฤeka instrukciju. Skupa oprema stoji, a svi priฤaju o produktivnosti.
Plan bez takta. Operater ne zna koliko treba da uradi do podne. Ne zna ritam. Ne zna cilj. Zna samo ono ฤuveno: ajde ลกto viลกe moลพeลก. A to u praksi skoro uvek znaฤi isto. Minimum bez jasnog pravca.
Plan bez ozbiljne pripreme izmene alata i bez taฤno odreฤenog broja operatera. Svi rade jedan proizvod, pa kad ga zavrลกe prelaze na sledeฤi. Kao da proizvodnja nije sistem, nego improvizacija.
Zastoj koji se ne meri. Traje 5 minuta. Pa joลก 5. Pa 20. Ako se i upiลกe, upiลกe se reda radi. Za administraciju. Zaokruลพi se na 5, 10 ili 30 minuta. Na kraju smene niko ne zna koliko je stvarno stajalo. Sutra isto.
Rukovodilac koji gasi poลพare. Ne vodi proces. Ne popravlja sistem. Samo trฤi od jedne vatre do druge. I dok tako trฤi, novac curi na sve strane.
Najgora stvar?
Veฤina ovih gubitaka ne postoji u izveลกtajima.
Ne vidi ih bilans.
Ne vidi ih ni direktor iz kancelarije.
Vidi ih samo neko ko stane pored radnika i stvarno gleda.
To radim svaki put kad sam u proizvodnji.
I svaki put vidim isto.
Radnik ima potencijal.
Problem je menadลพment koji nije napravio sistem da taj potencijal pretvori u profit.
Nemanja Krstic