-
Imao sam više situacija gde vlasnik traži nekoga da mu „vodi proizvodnju“.
Kada čuje cenu ozbiljnog rada na sistemu, odmah mu deluje skupo. Kaže: „Našao sam ja čoveka koji će to da vodi.“ I najčešće nađe jeftiniju varijantu. Nekoga pred penziju. Nekoga ko je godinama radio „po starom“. Nekoga ko zna da viče, da trči kroz pogon, da popravlja mašinu, da pritisne ljude, ali ne zna da…
-
Ako u kancelariji u 17h svi rade kao da je podne, problem možda nije u količini posla.
Problem je često u načinu na koji je posao organizovan tokom celog dana. Plan se menja, informacije kasne, odluke stoje, prioriteti se prebacuju sa jednog na drugi zadatak, a na kraju dana se od ljudi očekuje da sve to nadoknade svojim slobodnim vremenom. Najgore je kada prekovremeni rad postane toliko normalan da ljudi više i…
-
Firme ne gube vreme na sastancima. Većina firmi gubi vreme zbog problema koje sastanci pokušavaju da reše
Kada analiziram sastanke u firmama, retko kada je problem sam sastanak. Problem je mnogo češće to što sistem ne funkcioniše bez nekoliko ključnih ljudi i što informacije ne dolaze do onih kojima su potrebne. Ako direktor ne dođe na sastanak, sastanak se odlaže. Ako planer ode na godišnji odmor, nastaje konfuzija. Ako neko zaboravi da…
-
Ako direktor drži sve informacije, firma više nije u rukama vlasnika. To je najopasnija situacija u jednoj firmi
Tokom rada sa klijentima susreo sam ovu situaciju u nekoliko firmi. Vlasnik je prepustio operativno vođenje direktoru, što je potpuno normalno. Problem nastaje kada zajedno sa operativom prepusti i kontrolu. Tada vlasnik više nema svoje pokazatelje, svoje izveštaje i svoj sistem kontrole. Sve informacije dolaze preko jedne osobe. Vlasnik ne zna pravo stanje proizvodnje, prodaje,…
-
Prilikom normiranja merili ste radnika. Proces niste ni pogledali
Jedna od najčešćih grešaka koje srećem prilikom „normiranja“ (određivanja standardnih vremena) jeste fokus na operatera umesto na proces. Uzme se štoperica, izmeri nekoliko ciklusa rada, izračuna prosečno vreme i smatra se da je posao završen. U stvarnosti je tek tada trebalo da počne. Pre nego što se uradi i jedno jedino merenje potrebno je razumeti…
-
Uzmete štopericu. Stanete iza leđa. Radnik ne zna da ga merite. Pritisnete start, pritisnete stop, zapišete broj i odete
To je u 99% slučajeva sve što se desi kada firma odluči da „normira“ proces. Pre svega: norma nije isto što i standardno vreme procesa. Standardno vreme je vreme potrebno da se proces odradi sa 100% efikasnosti. Norma je cilj ili target na toj vremenskoj skali i menja se i prilagođava vremenom. „Normiranje“ je izraz…
-
Većina proizvodnje se i dalje vodi po osećaju, ne po podacima
Direktor kaže: „Mislim da može brže“, a nema standardno vreme. Poslovođa kaže: „Ovo traje previše“, a nikad nije merio. Planer unese normu u sistem: „Norma 4,5 minuta.“ A odakle taj broj? „Pa podelili smo 2 sata rada sa brojem komada.“To nije normiranje. To je nagađanje. Frederick Taylor je pre više od 100 godina rekao: „Science,…
-
Većina firmi i dalje misli da je problem u ljudima. A plan se promeni tri puta do 10h. Čeka se materijal. Čeka se viljuškar. Zastoj traje sat i po
Norme niko ne veruje da su realne.Najbolji radnik dobije još više posla jer „on može“. I posle nekoliko godina takvog rada ljudi nauče da čuvaju sebe. To nije problem karaktera. To je reakcija na sistem. Frederick Taylor je još pre više od 100 godina pisao o tome kako radnici procenjuju koliko mogu da uspore rad,…
-
Najveći problem u proizvodnim firmama nije to što problem postoji. Problem je što firma živi sa njim toliko dugo da ga više ni ne vidi
Plan kasni svaki dan. Operateri nemaju jasne vremenske odrednice. Čeka se materijal. Zastoji traju predugo. Ne postoje realni KPI-evi i izveštaji na osnovu kojih menadžment može da donosi odluke. I onda svi polako počnu da veruju da je to normalno stanje proizvodnje. Nije. Dobar konsultant ne dolazi da potvrdi postojeće stanje i da se sprijatelji…
-
Ljudi danas koriste reč LEAN, a ogromna većina zapravo nema pojma šta ta reč znači
LEAN nije nastao da bi firma otpustila ljude. Nije nastao da bi finansije rezale troškove. Nije nastao da bi se kupio jeftiniji alat ili izvukao još jedan procenat iz iscrpljenih ljudi. Posle Drugog svetskog rata Japan je bio razoren. Nisu imali novca. Nisu imali resursa. Nisu imali luksuz da prave greške. I upravo zato Toyota…
